Огласи
БАЊАЛУКА – Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић сматра да је српски народ 1991. године у Крајини, захваљујући добром самоорганизовању и брзој реакцији, спашен од покоља сличног ономе којег су чиниле усташе над Србима у Другом свјетском рату у систему усташког логора смрти Јасеновац-Јадовно-Паг.
„Српски народ је самоорганизовањем спријечио могућност да један хрватски бојовник читаво село одведе на стријељање и клање, као што су то чиниле усташе у Другом свјетском рату“, рекао је Жарковић Срни, поводом предстојећег обиљежавања 29 година од прогона Срба у хрватској злочиначкој акцији „Олуја“ 1995. године.
Жарковић је истакао да је увјерен да је било могуће спријечити протјеривање Срба са вјековних огњишта из Републике Српске Крајине и тадашње СР Хрватске да је испоштован споразум из 1993. године потписан између руководства Републике Српске Крајине, Републике Српске и Србије да се формира једна војска која ће штитити и чувати српске просторе.
„Руководство Републике Српске Крајине имало је информацију 1994. године да је само себи препуштено. Нисмо имали довољно снаге да организујемо одбрану и да спасимо српски простор у Крајини“, рекао је Жарковић.
Жарковић је нагласио да је данас, 29 година након „Олује“, српски народ, нажалост, разасут по читавом свијету, а највише живи на простору Србије и Републике Српске.
„Срби су данас добри домаћини од Аустралије, Србије, Републике Српске, али како вријеме пролази млађи нараштаји постају грађани неких других простора, а нас старије убија носталгија за родним огњиштем“, указао је Жарковић.
Жарковић је навео да повратка Срба у Хрватску нема из страха за личну и имовинску безбједност, истичући да нема законских нити економских услова за већи повратак Срба у ту земљу.
Он је подсјетио на крвави пир хрватског бојовника који је извршио масакр над шесторо хрватских грађана у Дарувару, те упитао шта би данас урадио са Србима повратницима или колико је овај бојовник убио Срба током протеклог рата у Хрватској.
Злочиначка војно-полицијска акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО на подручју Баније, Like, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима „Веритаса“, током „Олује“ из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.236 или 65 одсто цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.
(www.palelive.com / Срна)
