Зашто (не) остварујемо новогодишње одлуке?

Замислите сцену: сједите 31. децембра, чаша шампањца у руци, листа новогодишњих одлука на столу.
Ове године ћете: смршати, штед‌јети, вјежбати, пронаћи љубав свог живота… Звучи познато? Нажалост, већина тих одлука обично заврши у смећу већ крајем јануара. Шта се деси између тог ентузијазма у поноћ и стварности мјесец дана касније?

Мит о савршеном новом почетку

Нова година мами нас илузијом савршеног тренутка за промјене. Замишљамо се као потпуно нове особе које из коријена мијењају свој живот. Али реалност је често сурова: стари ми и даље сједимо на истом каучу, једемо чипс и правдамо се да „од понед‌јељка заиста почињемо“.

Један од највећих проблема је што одлуке доносимо импулзивно, вођени емоцијама, а не реалним плановима. Поставите себи питање: да ли бисте исти циљ поставили и у марту? Ако је одговор „не“, вјероватно је та одлука само тренутни хир.

„Све или ништа“ – најбржи пут до одустајања

Колико пута сте одлучили: „Престајем јести слаткише“? А онда вас први рођендански колач натјера да одустанете уз изговор: „Нема смисла, већ сам прекршио/ла одлуку“. Проблем с оваквим одлукама је што су црно-бијеле. Промјене нису маратон од нуле до савршенства, већ низ малих корака. Умјесто да кажете: „Никад више нећу јести слаткише“ одлучите: „Смањићу слаткише на једном седмично“. Тако ћете, и након малих посртања, остати на правом путу.

Људи се мијењају само када бол промјене постане мања од бола статуса quo

Истина је да се људи мијењају само и једино онда када им је потреба за промјеном већа од потребе да остану исти. Ево примјера: особа која због сједилачког начина живота осјети прве болове у леђима често тек тада одлучује кренути на вјежбање. Тек када схватимо да нам садашње стање штети, мотивација за промјену добија праву снагу. Ако желите промјену, запитајте се: Шта ме то сада кочи и шта могу добити ако направим први мали корак?

Навике вс. одлуке – ко побјеђује?

Навике су попут аутопилота – повлаче нас назад у познато, чак и када желимо промјене. На примјер, навикли сте да се опустите уз чоколаду након посла. Нова одлука да умјесто тога идете у шетњу д‌јелује немогуће, јер мозак тражи оно што познаје и воли.

Никада није касно за нове одлуке

Без обзира на то колико имате година, увијек је право вријеме за промјене. Немојте мислити да сте „престари“ или да је „прекасно“. Многи људи тек у средњим годинама откривају нове хобије, мијењају каријеру или усвајају здравије животне навике. Сваки дан је нова прилика, а нова година само симболичан подсјетник да имамо снагу да бирамо боље за себе.

Прије него што поставите нове одлуке, запитајте се: Шта сам научио/ла из прошлих покушаја? Можда нисте смршали онолико колико сте планирали, али сте почели више шетати. Или сте схватили да је боље кренути полако него тежити савршенству.

Најважнија лекција? Будите љубазни према себи. Промјена је процес, не циљна
линија.

Сретна нова година и нека ова година буде ваша прилика да одлучите – и истрајете. Јер увијек је право вријеме за нови почетак!

(www.palelive.com / Пише: Маја Савановић Зорић, психолог и породични психотерапеут)