Здравко Mиовчић промовисао три књиге и одржао пјесничко вече

ИСТОЧНА ИЛИЏА – Добитник Награде „Алекса Шантић“ за ову годину Здравко Миовчић одржао је у Источној Илиџи пјесничко вече и промовисао своја три д‌јела „Књигу лишћа“, „Метафизички подрум“ и „Нити ђедових прича“.

Академик Ранко Поповић рекао је у Галерији „Жарко Видовић“ да је Миовчић један од најзначајнијих српских лиричара данас, у оном значењу које лирика има у древној Антици.

„У старој Грчкој су говорили да стих лирског пјесника мора бити тако фин и лак, да може да га понесе лептир на једном крилу“, рекао је Поповић новинарима и додао да Миовчић пише такву поезију.

Према његовим ријечима, Миовчићева поезија је мелодична, језички пуна, а у свом дубоком бунару, дубоко религиозна.

„Он је један од најизразитијих српских религиозних пјесника данас, с тим што се та религиозност не појављује у првом слоју текста“, истакао је Поповић.

Он је додао да Миовчићеву поезију осјете танкоћутнији читаоци, без обзира о чему пише, о завичају као у „Нитима ђедових прича“ и „Књизи лишћа“, за коју је са пуним правом добио и Шантићеву награду, или је ријеч о књизи боемских тема „Метафизички подрум“.

Миовчић је рекао да Шантићеву награду прижељкује сваки пјесник, наводећи да је прву књигу објавио у 53. години.

„Шантићева награда је посебна, као што је и Алекса Шантић посебан пјесник у српској поезији“, рекао је Миовчић и додао да таква награда и обавезује.

Он је навео да је од 2011. године издао 10 књига, од којих је најстарија „Нити ђедових прича“, у којој је већина пјесама везана за његово родно мјесто Ледиће и за ђеда Митра, за ког је рекао да му је био главни оријентир.

„У `Књизи лишћа` је стална тема у мојој поезији Михољско љето, оно најљепше што долази са Михољским љетом и ја се надам да живим у Михољском љету, да сам у том животном добу“, рекао је Миовчић.

Када је ријеч о књизи „Метафизички подрум“, Миовчић је рекао да је назив добила по истоименој пјесми за коју је инспирацију имао у једној кафани у Сарајеву, коју су студенти Филозофског факултета, међу којима и он, звали „Метафизика“ или „Метафизички подрум“.

Миовчић је рекао да, осим завичаја, највише пише о боемским темама, низ пјесама је љубавне природе и посвећене су његовој супрузи, а ту су и „баштенске“ пјесме, јер воли да ради у башти, када се јавља инспирација.

(www.palelive.com / Срна)