Огласи
На Палама је у суботу одржан округли сто у оквиру манифестације „Дани Жељка Грујића“, посвећене овом преминулом пјеснику, есејисти, књижевном критичару и новинару.
Говорећи о Грујићу као новинару и уреднику Новинске агенције Срна, професор на Филозофском факултету Мирослав Јокић истакао је да је Грујић био један од корифеја интелектуалног дијела српског националног покрета тешких деведесетих година у БиХ и да оставио трага у многим областима, па и у медијима.
„Без имало патетике, Жељко се може поистовијетити са Димитријем Давидовићем нашег доба“, рекао је Јокић.
Он је подсјетио да је Грујић у Срни радио на начин да је давао неки главни ток Срнине уређивачке политике, а резултат је био да је Агенција прихваћена и од медија који су били све само не наклоњени Републици Српској и српском народу.
Он је то илустровао податком да у вријеме најјачих санкција против Републике Српске ниједан медиј са Запада није прекинуо уговор са Срном.
„Највеће заслуге за то припадају Жељку Грујићу зато што је, осим новинарског описмењавања, са млађим колегама радио и на националном освјешћивању, па смо били прихваћени као легитиман званични медијски извор Републике Српске“, рекао је Јокић, некадашњи уредник Срне.
Професор Филозофског факултета на Палама Душко Певуља говорио је данас на округлом столу о посљедњој Грујићевој књизи „Вијек и по српског политичког мазохизма“, која је објављена недавно.
Он је навео да се у књизи разматра идеја југословенства од њених зачетака, негдје од првих деценија 19. вијека, од Илирског покрета преко стварања југословенских држава у 20. вијеку, суноврата те идеје и њеног трагичног краја крајем 20. вијека.
„У књизи, која је прилично обимна и документарно богато заснована, буквално се прате путање у српској мисли српских интелектуалаца и најистакнутијих фигура, судбина те идеје која је српски народ много коштала, у коју је он уградио све своје побједе у 20. вијеку и све успоне у 19. вијеку, која се фатално и трагично по српски народ завршила и када је ријеч о српском етничком простору, о српском идентитету и култури и на крају о жртвама које су нарочито у 20. вијеку и даље, нажалост, неизбројане“, истакао је Певуља.
Према његовим ријечима, оно што је фатално и трагично јесте закључак ове књиге да је српски народ, упркос свему томе, зато што није довољно освијестио ту идеју која изворно и није његова него аустријско-хрватска, до краја остао њен заточеник и једини заговорник.
„У том смислу, ова књига је садржајно опора, али по својим закључцима, вриједностима и увидима може да буде љековита ако они који буду требали да је прочитају извуку из ње поуке“, истакао је Певуља.
Пјесник Здравко Миовчић говорио је о ономе што, како каже, најбоље зна – о Грујићевој поезији у прилогу које је насловио као „Пјесничко распеће Жељка Грујића“ који је „истински и аутентично био распет на крсту поезије и живио је тако и своју поезију и живот“.
„Грујић је написао четири књиге поезије, што је мало за човјека таквог дара и таквог посвећеника поезије која баш показује ту потпуну распетост о којој је говорио и показује да је нека од тих својих распећа хтио да превазиђе својим посљедњим циклусима у књизи `Стид и мјесечина`“, нагласио је Миовчић.
Прије почетка округлог стола, у Храму Светог архангела Гаврила служен је парастос Грујићу.
У оквиру манифестације синоћ је одржано поетско-музичко вече посвећено Грујићу, за кога је речено да је био аутентична личност и да се свему што је радио истински посвећивао.
Организатори манифестације „Дани Жељка Грујића“ су Народна библиотека Пале и Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.
Жељко Грујић рођен је 1961. у Сарајеву, а преминуо је лани у 61. години на Палама.
Од почетка рата био је запослен као новинар у Срни, а од 1994. до 1997. био је главни и одговорни уредник Агенције.
Почетком 2000. године повлачи се из новинарства, а од 2004. наставља професионални рад у Народној библиотеци на Палама у којој је покренуо Завичајно одјељење, једно од најбољих у Републици Српској.
Грујић је био члан Удружења књижевника Републике Српске.
Објавио је збирке поезије „Сонети саучешћа“, „Руже Јерихона“, „Стид и мјесечина“, те књигу публицистичких текстова „Крстоноше и сизифовци“. Његова посљедња књига „Уби ме нејака ријеч“ објављена је у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.
На Сарајевским данима поезије 2001. године добио је награду „Пјесник – свједок времена“ за збирку поезије „Руже Јерихона“ која је проглашена и најбољом књигом пјесама у Републици Српској која је објављена у 2000. години.
На „Видовданским пјесничким сусретима“ на Сокоцу 2018. године добио је „Видовданску повељу“ за збирку пјесама „Стид и мјесечина“.
Миовчић: Грујић је био један аутентичан човјек
На Палама је у петак одржано поетско-музичко вече посвећено Жељку Грујићу, пјеснику, есејисти, књижевном критичару и новинару, за кога је речено да је био аутентична личност и да се свему што је радио истински посвећивао.
Пјесник Здравко Миовчић рекао је да је Грујић све радио предано и као пјесник у тешко вријеме када је био новинар и уредник Новинске агенције Републике Српске /Срна/ и онда када се почео озбиљније бавити публицистиком, есеистиком, критиком.
„Жељко је све радио пуним срцем и пуном душом, што је једна од његових великих одлика. Друга одлика којом се разликовао од свих нас је била та његова истинска хришћанска вјера, да човјек треба да ствара по Божијем узору“, истакао је Миовчић.
Професор Душко Певуља нагласио је да је Грујић био аутентична неуобичајена личност, те да му је драго што је покренута манифестација „Дани Жељка Грујића“ као вид његовања успомене на њега и његов рад, представљањем његовог стваралаштва.
„Грујић је написао неколика књига, а вечерас је промовисана његова књига `Вијек и по српског политичког мазохизма` у којој се говори од зачињана југословенске идеје до њеног краха крајем 20. вијека, па до српске потпуне распамећености која је завршила ратом“, рекао је Певуља и додао да је писана језиком који има све научне карактеристике, а није научна.
Професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Ранко Поповић нагласио је да је ово новоутемељена књижевно-културна манифестација „Дани Жељка Грујића“, коју је иницирала Народна библиотека Пале, чији је Грујић био запосленик.
Поповић је подсјетио да се ова манифестација дешава уочи годишњице пјесниковог упокојења и нада се да ће ова манифестација бити дугог вијека.
„Опсег Жељковог стваралаштва је веома широк и за вријеме живота је објавио шест књига“, рекао је Поповић и додао да је планирано да постхумно изађе његова књижевна оставштина коју представљају три књиге, и то спис аутобиграфске прозе, један врло необичан роман, те књига политичке публицистичке са веома израженим наративним елементима која је вечерас промовисана – „Вијек и по српског политичког мазохизма“.
Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула истакао је да му је част што овај факултет учествује у организацији „Дана Жељка Грујића“, те додао да ће ових дана бити представљено све оно о чему је Жељко говорио, писао и што је радио у свом животу.
„Жељко је био једна велика личност, књижевник, интелектуалац, пјесник и његово дјело завређује велику пажњу“, рекао је Бартула.
Директор Народне библиотеке Пале Бојан Чворо истакао је да су у сарадњи са Филозофским факултетом организовали прву манифестацију „Дани Жељка Грујића“, те да се идеја родила недуго након његове смрти.
Чворо је нагласио да су ове године издали књигу која је вечерас промовисана, а у наредне двије године планирају да издају два романа која су остала иза Грујића.
У вечерашњем програму учествовале су и Грујићеве кћерке Ивана и Оливера и музичар Исидора Давидовић.
У Храму Светог архангела Гаврила на Палама сутра од 10.30 часова биће служен парастос за Жељка Грујића.
На Филозофском факултету ће од 11.00 до 13.00 часова бити одржан округли сто на којем ће учествовати књижевни критичар Бранко Летић, пјесник Ђорђо Сладоје, књижевник Ђорђе Нешић, пјесник Здравко Миовчић, професор Душко Певуља, писац Ненад Тадић, те професори са Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Мирослав Јокић, Владан Бартула, Мирјана Лукић, Радица Сударушић и гостујући професор Ранко Поповић.
Жељко Грујић рођен је 1961. у Сарајеву, а преминуо је лани у 61. години на Палама. Од почетка рата радио је као новинар у Срни, а од 1994. до 1997. био је главни и одговорни уредник Агенције.
Почетком 2000. године повлачи се из новинарства, а од 2004. наставља професионални рад у Народној библиотеци на Палама у којој је покренуо Завичајно одјељење, једно од најбољих у Републици Српској.
Грујић је био члан Удружења књижевника Републике Српске. Објавио је збирке поезије „Сонети саучешћа“, „Руже Јерихона“, „Стид и мјесечина“, те књигу публицистичких текстова „Крстоноше и сизифовци“. Његова посљедња књига „Уби ме нејака ријеч“ објављена је у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.
На Сарајевским данима поезије 2001. године добио је награду „Пјесник – свједок времена“ за збирку поезије „Руже Јерихона“, која је проглашена и најбољом књигом пјесама у Републици Српској која је објављена у 2000. години.
На „Видовданским пјесничким сусретима“ на Сокоцу 2018. године добио је „Видовданску повељу“ за збирку пјесама „Стид и мјесечина“.
(www.palelive.com / Срна)
